Opis
240. g.n.e. U času kada je Rimsko carstvo napadnuto sa svih strana, kada Bog prvih hrišćana proganja rimske bogove, jedna princeza susreće se sa Aurelijanom u strastvenoj i veličanstvenoj borbi bez milosti. Jedne noći, pod nomadskim šatorom, u pustinji nadomak Palmire, rađa se jedna devojčica. U času kada je prvi put zaplakala, plamena kugla obasjala je nebo i pala na zemlju. Na tom mestu izbila je voda iz peska. Zadivljen tim čudom koje će promeniti život njegovog plemena, njen otac joj daje ime Zenobija, dar Božji. U istom trenutku, na obalama Dunava, jedan mladi vojskovođa bori se sa svojim malobrojnim četama protiv dve hiljade varvara. Pobediće zahvaljujući podršci rimskih bogova. Iste večeri, nakon bitke, postaje mitski heroj koji je spasio Carstvo. Tada se ukrštaju sudbine onih koji će se uskoro boriti za najveću moć: Zenobija, kraljica Palmire poštovana na čitavim Istoku kao boginja, i poslednji veliki Imperator i ratnik.
